Sadnja jabuke je najbolja u jesen. Jesen je idealno vreme za sadnju svog voća.
Pre sadnje posebnu pažnju treba posvetiti izradi plana sadnje i pripremi zemljišta za sadnju.
Za voćnjak treba birati osunčane i položaje skrivene od direktnog udara vetra.
Zemljište je jedan od osnovnih činilaca koji utiču na uspeh voćarske proizvodnje, tako da se moraju detaljno analizirati njegove fiziče, hemijske i biološke osobine. Za uspešno gajenje voćaka zemljište u kome se voćke sade treba da bude optimalng fizičkog i mehaničkog sastava. Zbog toga je neophodno uraditi analizu zemljišta pre zasnivanja voćnjaka. Analiza zemljišta se radi u ovlašćenim institucijama koje su akreditovane za takvu vrstu poslova.
Laboratorisjkim ispitivanjem poželjno je da se utvrde sledeće fizičke osobine zemljišta: pedološki opis profila, mehanički sastav (sadržaj peska, praha i gline), poroznost i vazdušni kapacitet i hidrološke osobine (poljski vodni kapacitet i vlažnost uvenuća). Važnije su hemijske osobine zemljišta i njih obavezno treba uraditi pre podizanja voćnjaka. Od hemijskih osobina zemljišta treba utvrditi: sadržaj humusa, pH-vrednost u kalijum hloridu (ili kalcijum hloridu), sadržaj karbonata, sadržaj lakopristupačnog fosfora, kalijuma, magnezijuma i bora. Poželjno je utvrditi i sadržaj mangana, gvožđa i cinka. Navedena ispitivanja treba obaviti na dve dubine zemljišta. Prva dubina je 0-25 cm, a druga 25-50 cm.
Najmanje količine đubriva za popravku zemljišta se koriste nakon kvalitetne urađene hemijske analize, a u cilju postizanja visokih prinosa kvalitetnih plodova.
Sve mere pripreme zemljišta se mogu svrstati u tri grupe:
1. Mere prethodne pripreme
2. Mere osnovne pripreme
3. Mere površinske preipreme zemljišta
1. Mere prethodne pripreme – Izvodi se na zemljištima predviđenim za zasnivanje voćnjaka. Ona obuhvata krčenje drveća ili panjeva, čišćenje zemljišta od žila ili velikog kamenja, ravnanje terena, drenaža zabarenih depresija i uništavanje korova. Šta je od nabrojanih mera potrebno uraditi zavisi od stanja zemljišta i prethodno gajene kulture na njemu.
2. Mere osnovne pripreme – Osnovna priprema zemljišta obuhvata niz mera kojima se osobine zemljišta dovode u optimalno ili približno optimalno stanje za gajenje voćaka. Osnovnom pripremom zemljišta se eliminišu ili umanjuju stresni činioci koji ugrožavaju proizvodnju jabuke. Sastoji se od mera kojima se popravljaju fizičke i hemijske osobine zemljišta.
3. Mere površinske preipreme zemljišta – Ova priprema obuhvata nekoliko plićih obrada kojima se zatvaraju brazde otvorene dubokom obradom zemljišta sprovedenom posle podrivanja ili rigolovanjem i vrši se usitnjavanje zemljišta. Grubo ravnanje se izvodi teškim tanjiračama, roto-drljačama ili podrivačima za plitko podrivanje. Ako se zemljište sprema za jesenju sadnju ova mera se izvodi posle sleganja zemljišta. Ako se obavlja prolećna sadnja poorano zemljište se ostavlja sa otvorenim brazdama. Otovrene brazde omogućavaju usitnjavanje zemljišta pod dejstvom mraza kao i upijanje većih količina vlage. Krajem zime ili početkom proleća, čim se zemljište dovoljno prosuši, vrši se ravnanje terena.
Fina priprema zemljišta predstavlja usitnjavanje površinskog sloja zemljišta pomoću setvospremača ili drljače. Obavlja se neposredno pred sadnju, pre obeležavanja sadnih mesta i kopanja jamića.
Jabuka je u pogledu karakteristika zemljišta kosmopolita i može uspevati na različitim tipovima zemljišta. Eksploatacija različitih tipova zemljišta je omogućena izborom velikog broja podloga koje jabuci stoje na raspolaganju. Bez sumnje, sadnja jabuke najbolje rezultate postiže na plodnim, dubokim i lakim zemljištima koja su dobro drenirana i u koje korenov sistem lako prodire. Ona treba da imaju dobar vodni, vazdušni i toplotni režim. Plitka zemljišta, bez vlage, treba da budu izbegnuta kada je u pitanju sadnja jabuke.
Izvor: http://agronomija.rs/