SADNJA VOĆNIH SADNICA U PROLEĆE

Prolecna sadnja sadnica voćaJesenja sadnja sadnica voća uvek treba imati prednost, jer se posađene sadnice bolje primaju, u toku zime obrazuju jači korenov sistem i brže rastu u prvim godinama nakon sadnje.

Međutim, voćke se mogu saditi i u proleće ako u jesen zemljište nije bilo dobro pripremljeno, pa je dobro da bude isitnjeno zimskim mrazevima, ili ako je zernljište bilo suviše vlažno sa trenutno visokim nivoom podzemne vode, što bi prouzrokovalo izmrzavanje korena u toku zime.

Prolećna sadnja sadnica je uspešna samo ako se obavi vrlo rano – krajem februara i u toku marta. Kasnija sadnja je rizična i zahteva češće zalivanje. Ukoliko se s prolećnim sađenjem više zadocni utoliko se manji broj sadnica primi, a voćke koje su se primile često se slabo razvijaju, kretanje i završetak vegetacije je nešto kasnije, pa su sadnice izložene opasnosti od zimskih mrazeva.

Uspeh prolećne sadnje sadnica naročito je ugrožen ako je kod sadnica već nastalo izvesno kretanje vegetacije, a u toku leta zavlada jača suša. U takvom slučaju dešava se da se veći broj posađenih voćaka tokom leta osuši.

Prolećno sađenje je bolje od jesenjeg (čak ako bi ono moglo da se obavi) samo na zemljištu koje nije dovoljno oceđeno i rastresito (zbijeno, tvrdo i hladno) i ako su u jesen klimatski uslovi bili loši. Ako bi se pod takvim uslovima voćke sadile u jesen, žile bi bile izložene gušenju (asfiksija) usled preterane vlažnosti i nedostatka kiseonika u zemljištu, ili bi izmrzle u slučaju golomrazice.

Da bi prolećno sađenje voćaka bilo uspešno treba ga obaviti ne samo što ranije nego i u relativno kratkom roku pred kretanje vegetacije. Ako se sadi kasnije u proleće često je neophodno navodnjavanje, i to ne samo odmah posle sađenja već po potrebi nekoliko puta u toku sušnog letnjeg perioda.

SADNJA SADNICA VOĆA – PO KORACIMA:

1. Izbor vrste, sorte i podloge
Pre same sadnje, potrebno je odlučiti se za VRSTU, a zatim i sortu voća koju ćemo saditi. Pri tome treba voditi računa da većina sorti voća nije samooplodna i da im je potrebna sorta oprašivač. Pored odluke koju ćemo vrstu voća saditi, potrebno je odlučiti i na kojoj podlozi je ta vrsta voća kalemljena. Izbor podloge utiče na bujnost pa se podloge po bujnosti dele na bujne, srednje bujne i kržljave odnosno slabo bujne.

Izbor podloge se vrši i na osnovu sastava zemljišta na kojem se sadi a sastav možemo saznati analizom zemljišta, za to je najbolje obratiti se poljoprivrednim savetodavnim službama u vašoj opštini odnosno gradu.

2. Kopanje rupa sa sadnju
Rupe za sadnju otvaraju se neposredno pred sadnju sadnica voća. Kopanje se vrši tik uz markere, kojima je obeleženo sadno mesto i uvek sa iste strane markera, pri čemu se vodi računa da markeri ostanu nedirnuti. Ako se za sadnju koristi ravnjača onda se rupa kopa između dva markera. Prečnik sadnog mesta treba da je nešto veći od prečnika korena sadnice, da bi se žile nesmetano smestile u rupu i zauzele sto prirodniji položaj.

3. Neposredna priprema sadnica za sadnju
Sadnice se pregledaju i vrši se poslednja kontrola njihove ispravnosti. Sve oštećene, nekvalitetne i zdravstveno neispravne sadnice se odstranjuju. Na zdravim sadnicama se skrate osnovne žile korenovog sistema na dužinu 15-20 cm. Na pokidanim žilama obnavljaju se preseci do zdravog mesta. Ako se vrši kasna zimska sadnja ili rana prolećna sadnja poželjno je da se prirema sadnica za sadnju obavi posle njihovog vađenja iz rasadnika, a pre trapljenja. Sitne žile ne treba uklanjati niti skraćivati ako su zdrave.

4. Način sadnje
Sadnja sadnica voća se uvek obavlja na približno istoj dubini na kojoj je sadnica bila u rastilu. Dubina sadnje se lako određuje po boji kore. Deo sadnice koji je bio u zemlji  je svetliji od dela koji  je bio iznad zemlje. Sadnju treba da obavljaju dva radnika. Jedan radnik stavlja sadnicu u centar rupe, drži je u vertikalnom položaju i proverava da li je u istom pravcu sa markerima. Ako se koristi ravljača za sadnju onda se sadnica postavlja u srednji  urez, a markeri u bočne ureze na ravnjači. Drugi radnik preko korena sadnice nabacuje rastresitu i umereno vlažnu zemlju. Laganim povlačenjem sadnice omogućava se bolje popunjavanje prostora između  žila. Zemlja se lagano nagazi da bi se istisnuo vazduh i što bolje uspostavio kontakt izmedu zemljišta i žila. Ponovo se dodaje nova zemlja i vrši njeno gaženje.
Kada je rupa skoro puna zemljom sadnica se zalije sa oko 10 l vode (neophodno je ako se sadnja obavlja posebno u proleće). Po upijanju vode u rupu se doda 100-150 grama NPK dubriva. Poželjno je, ako je na raspolaganju, dodati i 2-3 lopate stajnjaka. Na kraju rupa se potpuno zatrpa zemljom. Sadnja je dobro obavljena ako se sadnica ne može iščupati laganim povlačenjem rukom i ako stajnjak i mineralno đubrivo nisu došli u direktan kontakt sa žilama korenovog sistema.

5. Zaštita sadnica od štetočina
Potrebno je sadnice zaštiti od zečeva, srna i ostalih štetočina. Od zečeva se kao efikasna zaštita pokazala fasadna mrežica, postoje i namenske mrežice ali je fasadna značajno jeftinija, kada se postavi oko sadnice, dalje se heftalicom zahefta ili se provuče tanak kanap uzdužno kroz otvore.

6.Prekraćivanje sadnica
Sadnice se na prolece ili jesen prekracuju na yeljenu visinu i kreće se sa formiranjem krune.

PRAVO JE VREME DA NABAVITE VAŠU VOĆNU SADNICU!!!

Sadnja sadnica voća u proleće

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *